(20 godina nakon nezavisnosti, Bosnu i Hercegovinu sretne Druga država i otpoče razgovor.)
DRUGA DRŽAVA: Dobro jutro! Da li je put dobar?
BiH: Dobar je, ali nije auto put.
DRUGA DRŽAVA: Kuda si krenula?
BiH: Ka Evropskoj Uniji.
DRUGA DRŽAVA: Kasniš?
BiH: Nisam, Kosovo kasni.DRUGA DRŽAVA: Čudna si ti zemlja?
BiH: Nezavisna sam već 20 godina.
DRUGA DRŽAVA: To je dobro
BiH: Ma nije sasvim dobro.
DRUGA DRŽAVA: Zašto?
BiH: Stanovništvo mi je nacionalno podijeljeno.
DRUGA DRŽAVA: Ah, to je loše.
BiH: Nije tako loše.
DRUGA DRŽAVA: Šta je u tome dobro?
BiH: Svako za se travu pase.
DRUGA DRŽAVA: Pa to je dobro.
BiH: Ne, ne naročito. Najviše pasu vođe tih nacija.
DRUGA DRŽAVA: A, to je već loše.
BiH: Ne, nije tako loše. Koliko god da popasu, trava s proljećem zazeleni. Ja sam bogata zemlja.
DRUGA DRŽAVA: To je dobro.
BiH: Nije sasvim dobro. Stranci uzimaju moje bogatstvo.
DRUGA DRŽAVA: A, to je već sasvim loše.
BIH: Ne, nije sasvim. Od novca koji dobijem izgrađujem se.
DRUGA DRŽAVA: To je dobro.
BiH: Ne, nije naročito dobro. Infrastrukture skoro da i nemam.
DRUGA DRŽAVA: Uh, uh, uh! Kako je to loše.
BiH: I nije baš tako loše. Bez obzira na infrastrukturu, jednog dana ću biti članica Evropske Unije.
DRUGA DRŽAVA: Pa to je dobro.
BiH: Nije sasvim dobro. Ja ću po čitav dan raditi a Evropska Unija će uživati u plodovima moga rad.
DRUGA DRŽAVA: Ah, to je doista loše.
BiH: Da, vrlo, vrlo loše! Zbogom.
…
(Prema motivima priče "Čudan momak")
No comments:
Post a Comment